Ram za fotografiju

Ovom ramu je, na moje zadovoljstvo, krajnje odredište bilo Nenin dom. Ram je još pre nekoliko godina poklonjen ali ja ga evo tek sada pokazujem. 

Još od početka, Nena sa njenim blogom "Moj cvetni svet" je bila uvek tu negde kao podrška. Neno, hvala za sve od srca. 

Ram je pravljen baš onako u mom stilu, ukrasni pesak, školjke uz dodatak metalnih delova. Tu su i perlice koje su ostale od neke pokidane ogrlice. 

Evo fotografija:

Ram za fotografiju - More

Čudno se osećam zbog pauze koju sam pravila u pisanju bloga ali odlučila sam da je vreme da se opet družim sa vama.

Mom malom rođaku sam pravila ram za fotografiju, njegova mama mi je objasnila da želi da stavi sliku sa mora. Podrazumevalo se da treba da smislim nešto sa morskim elementima. Dopala mi se sličica jednjenjaka i našla je svoje mesto na ovom ramu. Potrudila sam se da ovaj krug okolo liči na kormilo, dodala sam male školjkice kao ručke. Koristila sam ukrasni pesak i školjke. Nadam se da su zadovoljni kako sam ga napravila. Sada samo da se vrate i odaberu fotografiju za ovaj morski ram.

Uz njega ide i držač koji sam napravila od bakarne deblje žice, na slici se ne vidi i ram je lakiran akrilnim lakom .

Želim da učestvujem u izazovu:

Craftalnica #217: MORJE   

Radujem se druženju sa vama. Nedostajali ste mi!

Crveni ram za fotografiju

Pokazaću vam ram za fotografiju, pravila sam ga pre nekog vremena. Koristila sam šperploču, ukrasni pesak, školjke, metalni deo mi je dala komšinica, mislim da je to deo minđuše.

Ovog puta vam pokazujem kako izgleda i sa zadnje strane, lepila sam prvo hamer papir a onda onaj izgužvani za pakovanje poklona. Ima pokretni držač takođe oblepljen papirom.

Želim da vam kažem da imam razloge što me nema na blogu ali nisu lepi pa zbog toga nema ni razloga da objašnjavam... Žao mi je što mnogo vaših postova nisam pročitala, nisam ni komentarisala, nemoguće je da nadoknadim sve to. Volim sve ovo vezano za blogove i nadam se da ću ipak nastaviti da se družim sa vama.

Sve vas puno pozdravljam!

Moje selo - Skrvenica

Nisam imala puno vremena i morala sam da napravim pauzu, zato me nije ni bilo. Išla sam i na 5 dana u selo i želim da vam pokažem nekoliko fotografija. Išla sam sa mojom tetom, lepo smo se provele, brale smo šljive, pasulj, nije nam bilo dosadno. U selu nije ostalo puno ljudi, tako da svake godine propada sve više. Tamo sam provodila uglavnom raspuste, a nekoliko godina sam išla svakog vikenda i uvek sam pričala da je to moj dom. Tamo je rodjena moja mama, ona ima još dve mladje sestre. A jedino moj deda je ostao na imanju, većina od trinaestoro dece su otišli u Bugarsku. Nema više ni babe ni dede. Samo moja teta odlazi tamo pa sam iskoristila priliku da odem sa njom. Od detinjstva sam tamo provodila vreme kad god mogu, pa sve do pre neku godinu jer ne možemo zbog obaveza koje imamo oko stoke.

Ono što posebno pamtim je da smo morali na izvor po vodu, hrana je bila spremana pod sačem, peklo se u zemljanim posudama koje zovemo crepnja a nju smo poklapali vršnikom i odozgo se sipao žar. Svakodnevno smo se tako hranili, hleb, pite, krompir, nikad ništa sladje u životu nisam jela od ovoga...  Radilo se mnogo, i sve se radilo ručno ali nije bilo toliko stresno. Zemlja rodna, šta god da posadiš, sve se radja. Odmorila sam od kompjutera, nema televizora, radio nisam ni htela da slušam a mobilni kao da ne postoji jer je mreža nikakva. Znam da sam obožavala da sedim napolju i gledam zalaske sunca. Samo mir, tišina, podsetila sam se i kako izgleda pravi mrak, kad ne vidiš bukvalno ni prst pred okom. I bilo mi je prelepo.

Evo i fotografija:

Naša kuća

Ovde smo čuvali ovce i koze, naša pojata

Ovo je senik, mi smo to zvali plevnja, ono što se ne vidi je štala koja je odmah ispod, kod nas se zove košara

Tetina njiva

Desno naša kuća, levo je senik

Kako da ne volim ovu prirodu...

Česma, ona je malo dalje od nas

Komšije koji su rešili da probaju da se ponovo bave stočarstvom, želim im puno sreće

Senik u komšiluku

Naše polje, udaljeno od kuća oko sat vremena hoda, svuda okolo su bile njive, livade...

Zalazak sunca

Jež je spavao je na putu,  a onda produžio jer smo ga uznemirili

Puhovi nam prave velike probleme, namnožili su se i svuda kopaju rupe, i po celu noć jedu šljive 

Meni su bili smešni jer se uopšte ne plaše i prilazila sam im i na pola metra

Ove mace sam jedva slikala jer verovatno nisu imale puno susreta s ljudima

Komšijin pas Meda, šarplaninac, dovodio je i drugara, još većeg od njega, dolazili su da nas čuvaju, pa smo ih mi iz zahvalnosti hranile

Bundeva

Cvet kome ne znam naziv, čula sam da ga neki zovu milovanka

Sve liči na proleće, svuda zelena trava prepuna cveća, a laste se već spremaju da odu

Tetin specijalitet - ovo kod nas zovemo sukana banica, kore se oklagijom tanje, sa sirom i jajima i pečeno u šporetu na drva, i kuvane šljive

Moja Skrvenica jeste moj dom. Nije bitno gde živiš, bitno je ono što nosiš u srcu. 

A ono što sam pisala - kako se nešto kod nas zove, moram da pojasnim. Živim pored bugarske granice, naš jezik koji svakodnevno koristimo je šopski - skoro svi su čuli za šopsku salatu... U školi se uči srpski i bugarski a šopski je zapravo naš dijalekt. Nešto poput vranjanskog govora. Ako nekog još nešto zanima slobodno nek pita.

Od svega pomalo

Toliko stvari sam pokušala da uradim u isto vreme i to mi je napravilo problem. Prvo mi je palo na pamet da menjam operativni sistem, sa windowsa xp da se prebacim na linux. Već dve godine se raspitujem ali kad god ovde nekom spomenem linux svi me gledaju začudjeno u smislu - šta će ti to? Posebno oni koji se bave operativnim sistemima. Još veći problem je čini mi se to jer sam žensko, niko ne očekuje takva pitanja od devojke, valjda bi trebalo da se raspitujem o kuhinjskim receptima a kompjutere da ostavim stručnjacima. I nisam pronašla nikog ko bi mogao da mi pomogne. Onda sam rešila da to odradim sama. Istraživala sam dosta na internetu, sve meni bitne podatke prebacila na sigurno i pažljivo, sa beleškama ispred mene uspela da sredim sve kako sam želela. Sada imam linux mint više od nedelju dana i prezadovoljna sam. I ko kaže da ne možemo nešto da uradimo ako to stvarno želimo...

Druga stvar je što sam konačno uspela da nabavim fotoaparat, pa mi je on bio malo zanimljiviji od pisanja postova :-) Samo mi ovo ludo vreme ne dozvoljava da ga isprobam kako bi trebalo. Kiša ne prestaje danima i utiče mi na raspoloženje. A i pored toga imam druge obaveze pa nisam stigla nešto novo da pravim.

Pokazaću vam samo čestitke koje sam pravila prošlog meseca, bila sam rešena da isprobam nekoliko kombinacija onog Vanjinog pečata - Wiff of Joy - "Shy Willow", tako da sam napravila nekoliko čestitki. Prva čestitka je bila za rodjendan ćerke moje komšinice. Svaka čestitka ima bar nešto od Nene, papir, čipka, satenska traka - već sam pisala o tome da me obradovala neverovatnim poklonom, mislim da će svaka sledeća čestitka koja nastane sadržati ponešto od tog poklona.

Na prvoj u gornjem levom uglu sam povezala perlice voštanim koncem. Cvetići na drugoj i trećoj su kupljeni kod kineza pa sam ih ja malo prepravila, isekla sam donji deo jer su bili veliki, prethodno sam ih obmotala koncem da se ne raspadnu latice. Cvet na trećoj sam napravila od papira i prišila dugme.

Prve tri fotografije su od pre, slikane telefonom, a pošto su već našle nove vlasnike nisam mogla opet da ih fotografišem.

ova fotografija je slikana fotoaparatom, nema neke razlike jer sam još početnik

Još nekoliko fotografija: 

cvet

moj lepi mali grad - Dimitrovgrad

ovo su moji jaganjci i jarići, nisu svi bili prisutni... ovde se takodje vidi kako izgradnja koridora 10 utiče na našu prirodu.  Od prirode nije ostalo ništa. Žao mi je zbog toga.

Toliko od mene sa sada. 

Ram za dve fotografije

Ovaj ram sam pravila za mog sestrića, zamolio me da mu napravim ram ali da bude za dve fotografije. Plašila sam se da će biti prevelik i nestabilan ali sam ipak zadovoljna krajnjim rezultatom. Isto tako sam razmišljala da ne preteram jer sam većinu ramova pravila za devojčice. Nadam se da će mu se dopasti kad ga bude video. Ako mu se ne dopadne, moraću da pravim drugi...

Pravila sam ga od stakla, dimenzije su mu 37x22 cm jer su  fotografije velike. U staklorezačkoj radnji su uvek ljubazni i mi izlaze u susret, čak su mi dali i deblje staklo koje mogu da koristim za silikonske ili gumene pečate. 

Koristila sam ukrasni pesak, to je ovo plavo, svetlo plavo i belo, bilo mi je zanimljivo da pokušam sa ne toliko vidljivim prelazima između boja i dopalo mi se. Žuti su ukrasni kamenčići a sa leve strane su školjke koje ja čekićem isitnim. Sva sreća da u ulici oko mene ima dosta majstora  i svi imaju razumevanja za ovo moje lupanje.

    Ovaj sivkasti deo u sredini je mak, onaj nemleveni u kesicama.

 Stari lančič sam iskoristila da malo razdvojim boje

 i ništa bez školjki koje toliko volim

  

držač je od napravljen od lima a ram je lakiran bezbojnim lakom.

A sada imam pitanje za sve vas. Ja sam početnik u blogovanju a znam da neke od vas imaju blogove već nekoliko godina. Ove ramove sam počela da pravim tako što sam želela da imam nešto što nemaju svi drugi a nisam mogla da nađem i kupim. Desetak godina smišljam i pravim, poklanjam rodbini i prijateljima, ponekad i prodam. Počela sam da pravim od kartona, pa od drveta, njh ću i dalje da pravim a sada i od stakla. Ali ja ovakve ramove nisam videla nigde, nisam ih kopirala od nikog. Ono što mene muči je ovo: postoji li ovde nekakvo autorsko pravo i jesam li stvarno sebična ako sam posle dugog razmišljanja shvatila da trenutno ne želim da postavim tutorijal za ove ramove. Jer mene baš ovi ramovi izdvajaju od drugih a smatram da svako od nas teži baš tome, da napravi nešto po čemu ga prepoznaju. Važi li to autorsko pravo samo za pojedince ili je isto za sve nas kreativce koji pokušavamo da se izdvojimo iz gomile... Jer ja stvarno volim da pomažem drugima kad god mogu a ovo mi stvara takvu dilemu da ni sama ne znam šta da radim. Jesam li loša osoba ako ne želim da podelim sa drugima baš sve i izradu ovih ramova zasad sačuvam za sebe? 

Stvarno bih volela da znam šta vi imate da kažete o toj temi, poštujem svačije mišljenje i nadam se da ste me shvatile na pravi način. Kakvo je vaše iskustvo?

  

Nešto novo

Ram za fotografije koji sam napravila je za mene nešto novo. Koristila sam staklo a ne ivericu ili lesonit kao i obično. Zadovoljna sam kako je ispalo i sigurna sam da ću još neki put da se oprobam sa staklom.

Koristila sam ukrasni pesak, lepila sam ga lepkom za drvo, već sam ga pominjala u nekom prethodnom postu, ove velike školjke (one su iz obližnje reke) sam ukrasila prvo šljokicama pa sam kasnije dodala spiralice od crnog peska. Boje sam razdvojila starim lančićem, iskoristila sam i komad velike minđuše koju mi je neko dao pa sam i nju malo ukrasila šljokicama. Školjke sam lepila onako kako sam unapred zamislila. Lakirano je dva puta.

Razglednicu sam stavila da bi se videlo kako otprilike izgleda sa fotografijom... 

Držač je od lima, napred se vidi samo mali deo.

Volela bih da je kvalitet fotografija bolji ali trenutno nemam izbora, pa mora ovako.