Plavi privezak

Pre nekoliko nedelja sam na pijaci slučajno videla u drvenoj kutijici razne kamenčiće, shvatila sam da je među njima jedan plavi, poseban i odmah sam znala da moram da ga kupim. Prodavala ga je gospođa koja je na moje pitanje koja je cena odgovorila samo - uzmi ga. Pomislila sam da je nisam razumela pa sam pitala ponovo i dobila odgovor - uzmi ga, ja i ovako ne znam šta da mu radim ni čemu služi. Ipak sam joj dala malo novca, bilo mi je neprijatno da ga tek tako uzmem i kad sam joj rekla da volim da pravim nakit zamolila me da joj samo donesem sledeći put da vidi šta sam uradila sa njim. Ali sledeći put nisam bila u mogućnosti da odem do pijace, išla sam u selo... Kasnije sam privezak nosila ali tu ženu više nisam našla. Gospođa je iz Bugarske i želim ovim putem da joj se zahvalim, možda će nekad ovo i ona da pročita.
Pokušala sam da potražim na internetu koji je ovo kamen i nešto najpribližnije mi je bojeni haulit. Ako neko zna malo više o tome, volela bih da mi pomogne i kaže mi svoje mišljenje. Kamen je velik, 6 cm i mislila sam da će mi biti težak ali nije toliko strašno.
Žica je obična, pozajmila sam od tate, ogulila sam neku plastiku sa žice i ovo je konačan rezultat. Nisam dosad pravila ovako nešto, malo sam se namučila i ako nekad kupim baš pravu žicu za pravljenje nakita, možda ovaj privezak postane malo lepši. Pravila sam ga za sebe, maštala sam o takvom privesku i sada ga sa zadovoljstvom nosim.

Evo i fotografija:

  

 

  

  

Išla sam sa tatom u njivu da beremo bundeve i ovaj zalazak sunca me oduševio, delim ga sa svima vama! 

 Želim vam lepe i sunčane dane...

Narukvice

Volim da nosim nakit, ne patim od toga da mora da bude skupoceno, zlato uopšte ne nosim, jedino srebro. Posebno volim bižuteriju. Jedino mi je problem što sam alergična na nikl pa zbog toga ponekad moram da se snalazim. Dešavalo mi se da bezbojnim lakom prelakiram neke stvari da bi mogla da ih nosim. Ove narukvice koje želim da vam pokažem sam pravila ove godine, neke sam prodala, neke sam pravila za sebe... Nekad mi naruče šta žele pa uzmu po nekoliko odjednom. Jednostavne su a tehnike su razne, nešto sam sama smišljala a neke su pravljene uz pomoć tutorijala sa interneta.

kumihimo tehnika sa perlicama

upletena, od voštanog konca

kumihimo sa perlicama

perlice povezane alkicama

makrame sa perlicama

od voštanog konca

narukvica od perlica

makrame sa plastičnim perlama

kumihimo narukvica

kumihimo narukvica

kumihimo, ove mi najviše traže, naručivali su i za bebe ali bez kopče

makrame

makrame sa perlicama

vrsta kumihimo tehnike

Ovo je samo deo, neke nisam uspela da slikam...

Moje selo - Skrvenica

Nisam imala puno vremena i morala sam da napravim pauzu, zato me nije ni bilo. Išla sam i na 5 dana u selo i želim da vam pokažem nekoliko fotografija. Išla sam sa mojom tetom, lepo smo se provele, brale smo šljive, pasulj, nije nam bilo dosadno. U selu nije ostalo puno ljudi, tako da svake godine propada sve više. Tamo sam provodila uglavnom raspuste, a nekoliko godina sam išla svakog vikenda i uvek sam pričala da je to moj dom. Tamo je rodjena moja mama, ona ima još dve mladje sestre. A jedino moj deda je ostao na imanju, većina od trinaestoro dece su otišli u Bugarsku. Nema više ni babe ni dede. Samo moja teta odlazi tamo pa sam iskoristila priliku da odem sa njom. Od detinjstva sam tamo provodila vreme kad god mogu, pa sve do pre neku godinu jer ne možemo zbog obaveza koje imamo oko stoke.

Ono što posebno pamtim je da smo morali na izvor po vodu, hrana je bila spremana pod sačem, peklo se u zemljanim posudama koje zovemo crepnja a nju smo poklapali vršnikom i odozgo se sipao žar. Svakodnevno smo se tako hranili, hleb, pite, krompir, nikad ništa sladje u životu nisam jela od ovoga...  Radilo se mnogo, i sve se radilo ručno ali nije bilo toliko stresno. Zemlja rodna, šta god da posadiš, sve se radja. Odmorila sam od kompjutera, nema televizora, radio nisam ni htela da slušam a mobilni kao da ne postoji jer je mreža nikakva. Znam da sam obožavala da sedim napolju i gledam zalaske sunca. Samo mir, tišina, podsetila sam se i kako izgleda pravi mrak, kad ne vidiš bukvalno ni prst pred okom. I bilo mi je prelepo.

Evo i fotografija:

Naša kuća

Ovde smo čuvali ovce i koze, naša pojata

Ovo je senik, mi smo to zvali plevnja, ono što se ne vidi je štala koja je odmah ispod, kod nas se zove košara

Tetina njiva

Desno naša kuća, levo je senik

Kako da ne volim ovu prirodu...

Česma, ona je malo dalje od nas

Komšije koji su rešili da probaju da se ponovo bave stočarstvom, želim im puno sreće

Senik u komšiluku

Naše polje, udaljeno od kuća oko sat vremena hoda, svuda okolo su bile njive, livade...

Zalazak sunca

Jež je spavao je na putu,  a onda produžio jer smo ga uznemirili

Puhovi nam prave velike probleme, namnožili su se i svuda kopaju rupe, i po celu noć jedu šljive 

Meni su bili smešni jer se uopšte ne plaše i prilazila sam im i na pola metra

Ove mace sam jedva slikala jer verovatno nisu imale puno susreta s ljudima

Komšijin pas Meda, šarplaninac, dovodio je i drugara, još većeg od njega, dolazili su da nas čuvaju, pa smo ih mi iz zahvalnosti hranile

Bundeva

Cvet kome ne znam naziv, čula sam da ga neki zovu milovanka

Sve liči na proleće, svuda zelena trava prepuna cveća, a laste se već spremaju da odu

Tetin specijalitet - ovo kod nas zovemo sukana banica, kore se oklagijom tanje, sa sirom i jajima i pečeno u šporetu na drva, i kuvane šljive

Moja Skrvenica jeste moj dom. Nije bitno gde živiš, bitno je ono što nosiš u srcu. 

A ono što sam pisala - kako se nešto kod nas zove, moram da pojasnim. Živim pored bugarske granice, naš jezik koji svakodnevno koristimo je šopski - skoro svi su čuli za šopsku salatu... U školi se uči srpski i bugarski a šopski je zapravo naš dijalekt. Nešto poput vranjanskog govora. Ako nekog još nešto zanima slobodno nek pita.

Flaša - imitacija kamena

Pre nekoliko dana sam slučajno otkrila tehniku koja me zainteresovala toliko da sam i to morala da probam. Tražila sam nešto drugo a onda sam videla flašu koja me oduševila. Istraživala sam malo i pronašla na jednom ruskom sajtu postupak kako se pravi. Na tom sajtu volim da pogledam šta ima jer na jednom mestu ima svakakvih tehnika, a ko ne razume ruski, google prevodilac može da pomogne.
Ovde sam našla tutorijal, možda bih probala i neku drugu boju, viđala sam i bele, šarene... Dopalo mi se što je od papira i nije toliko teško da se napravi.
Evo kako je ispala moja flaša:

Svima koji idu na letovanje želim srećan put i dobar provod, ostalima želim da se i pored toga što ostaju kod kuće sjajno zabave, uz dobro društvo sve je moguće...

Kutija za nakit

 Ovom kutijom za nakit želim da učestvujem u sledećim izazovima:

613 Avenue Create - Challenge #74 - Anything Goes w/Optional Twist to Make Something for Yourself

Flat friends challenge - Challenge #21 - Anything but a card 

Rhedd's Creative Spirit - June Challenge

Kutija je bila plastična, možda od nekih bombona, nisam sigurna. Poslala je devojka iz Sofije da je ukrasim, želela je kutiju za nakit. Imala sam odrešene ruke jer ona nije imala nikakve posebne želje. Kutija je na početku ovako izgledala:

Pravila sam je kao za sebe, po mom ukusu i nadam se da će se i njoj dopasti kad je dobije. Ne volim da radim sa plastikom, teška je za rad ali sam se ipak potrudila. Koristila sam ukrasni pesak i školjke, metalni prsten je verovatno deo nekog nakita. Evo i ostalih fotografija:

Sa unutrašnje strane sam zalepila papir jer mi se ništa drugo nije uklapalo.

Želim vam lepe i sunčane dane...