26.08.2013.

Nešto novo

Ram za fotografije koji sam napravila je za mene nešto novo. Koristila sam staklo a ne ivericu ili lesonit kao i obično. Zadovoljna sam kako je ispalo i sigurna sam da ću još neki put da se oprobam sa staklom.
Koristila sam ukrasni pesak, lepila sam ga lepkom za drvo, već sam ga pominjala u nekom prethodnom postu, ove velike školjke (one su iz obližnje reke) sam ukrasila prvo šljokicama pa sam kasnije dodala spiralice od crnog peska. Boje sam razdvojila starim lančićem, iskoristila sam i komad velike minđuše koju mi je neko dao pa sam i nju malo ukrasila šljokicama. Školjke sam lepila onako kako sam unapred zamislila. Lakirano je dva puta.
Razglednicu sam stavila da bi se videlo kako otprilike izgleda sa fotografijom... 






Držač je od lima, napred se vidi samo mali deo.

Volela bih da je kvalitet fotografija bolji ali trenutno nemam izbora, pa mora ovako. 

25.08.2013.

Opet flaša...

Ovu flasu sam ukrasila još pre dve nedelje ali sam imala problem sa kompjuterom i telefonom, napali su ih virusi... I morali su na čišćenje. Nadam da neću više imati takva iznenađenja jer koliko god da se trudim da nisam zavisna od tehnologije, ipak mi takve stvari poremete planove.
Flašu sam ukrasila ukrasnim peskom i samo deo je sa šljokicama. Htela sam da bude što jednostavnija, da ne bude pretrpana detaljima i ovog puta sam izostavila školjke.


Koristila sam beli ukrasni pesak za osnovu ali trebalo je ipak da lepak nanesem sunđerom. Ne dopada mi se jer se negde vide potezi četkicom kojom sam nanosila lepak. 


Crveni cvetovi, crni i plavi deo sa šljokicama. Žute spiralice sam dodala jer mi je delovalo nedovršeno iako njih nisam nameravala da stavljam.


Za sada toliko od mene, družimo se uskoro...

13.08.2013.

Kutija za nakit

Pre nekoliko meseci sam poklonila mojoj nekadašnjoj komšinici ogrlicu koju sam pravila, tada mi je dala drvenu kutijicu sa njenim starim nakitom koji više ne koristi da ga upotrebim za neke moje radove. Kutijica mi se dopala i odlučila sam da je malo izmenim. Žao mi je sto se nisam setila da je slikam kako je izgledala, shvatila sam da se to dešava i drugim blogerkama ali mi ipak nije jasno kako sam to mogla da zaboravim. Mogu samo da kazem da je imala neku drvenu mrežicu napred i odozgo i samo sam je isekla.
Ukrasni  pesak sam lepila lepkom za drvo, najviše njega koristim, onaj beli koji kad se osuši postane bezbojan. Samo sam ostavila ove ivice kakve su jer mi je tako lepše. Koristila sam i neke moje šablone isečene od kartona za ove cvetove i samo obeležila gde da dolepim još peska, zalepila školjke, napred je jedan kamenčić a ove narandžaste kuglice sam kupila kod kineza.  Metalni delovi  odozgo su od njenog starog nakita. Lakiram uvek 2 puta, tako mi je sigurnije.
Odozdo sam imala mali problem, dno se spustilo na sredini i nije bila stabilna. Od starog kaiša sam isekla delove samo za ćoškove, zalepila i sada je sve u redu.










Pozdravljam vas sve!

09.08.2013.

Moji prijatelji - životinje

Još dok sam bila klinka sam sa prijateljima iz komšiluka spašavala kučiće, mace, vrapce, miševe... Učila sam se odgovornosti, ako bih donela nešto kući morala sam i da se brinem o njemu, nisam obavezu prebacivala na roditelje. Najteža lekcija mi je bila da shvatim da nije moguće sve da spasim.
Razlog za pisanje ovog posta je to što sam pre tri dana izgubila mog vernog prijatelja, mog psa koji je bio sa nama malo više od dvadeset godina. Mama mu je bila lutalica i želeli smo da bar njemu pružimo šansu. Naš Kajzer je uginuo od starosti i zadnju godinu dana je bio samo senka od onog psa što je bio nekad. Oslepeo je i skoro da ništa nije čuo, samo je po njuhu mogao da nas prati ali je i pored toga do zadnjeg dana vreme provodio radeći ono što najviše voli - čuvao je koze i ovce na ispaši. Želim da vam pokažem fotografije mojih ljubimaca, neki su sa mnom i dalje, neki više nisu ali svaki od njih je ostavio trag u mom srcu jer životinje su zbog toga tu, da ih volimo :-)


 Naš verni čuvar Kajzer koji više nije sa nama

 Kajzer

 Ovo je Vidra, ovo je njen način da se rashladi, ona je još uvek sa nama.

 Ovaj đavolak još uvek nema ime, ovde mu se vidi samo jezik :-)

 Ovaj maneken je Žujo, ovde je kao sa razglednice...

 Vili je poseban

on baš ne voli da se mazi...

 Bubica mi je pravila društvo 6 godina, dobila sam je na poklon, prošle godine je uginula. Mnogo sam je volela i stalno sam se smejala zbog nje.

 Toma i Žuća su bili najbolji prijatelji, Žuća je bio mačak mog sestrića ali je bio stalno kod mene. Pre dve godine su nestali obojica, prvo Toma, za nekoliko meseci i Žuća i moram da priznam da još uvek tešim sebe da možda samo lutaju i da će da se vrate.  

 Toma i Žuća

 Gocu sam spasila, napali su ga gavrani i strašno povredili, posle mesec dana je bio spreman da se vrati svojim prijateljima.

Hrana može i da se deli :-) Svakog leta nam dolaze kornjače, hranimo ih, vole jagode, paradajz, dud obožavaju, lubenicu, šljive ali vole i da ukradu macama neki zalogaj.

Šarko i Maza se nešto dogovaraju

Naše ovčice...

Ovo je bio moj način da se oprostim od mojih ljubimaca kojih više nema, takodje da vam pokažem one koji me i dalje uveseljavaju svojim društvom.
Hvala vam što ste odvojili vreme da upoznate moje prijatelje!

07.08.2013.

Letnji dani

Volim leto. Zbog toga se trudim da mi ove vrućine ne smetaju toliko ali sam umorna od nespavanja noću...
Za ovaj post sam spremila čestitku kojom se prijavljujem na petnaesti izazov "Boje, mirisi, ukusi leta".








U mom malom gradu je pravi izazov uopšte i razmišljati o nabavci materijala, pa moram da se snalazim. Ujedno se zahvaljujem prijateljima što mi donose papire, bar ove u boji, školjke sa mora ili stari nakit koji više ne koriste pa se ja radujem kao malo dete kako ću sve to da rasturim i iskoristim za nešto što sam smislila :-) 
Ponešto naručim i preko interneta, repromaterijal za nakit i ukrasni pesak.

Želim da vam kažem kako sam napravila čestitku... Koristila sam hamer za osnovu a ovaj plavi papir sam išarala roler korektorom, to mi je palo na pamet kad sam slučajno prekrila njime nešto što nije trebalo. Cvet je od voštanih boja (enkaustika), to sam videla ovde i dodala sam moj buketić od suvog cveća i jednom satenskom ružicom. Dugo mi je trebalo da nadjem najbolji način za pravljenje cveta od satenske trake ali ovaj me je oduševio, lako je i lepo izgleda. Dodala sam mu i metalno dugme, mašnicu i bočicu sa peskom iz Grčke sa mora. Malo školjki i žuta čipka. Ona je bila bela ali sam želela žutu pa sam je obojila kurkumom (začin). 

Toliko od mene za sada, ja ću i dalje da volim leto... spavaću u septembru kad zahladi :-)
Hvala što ste svratili na moj blog!

02.08.2013.

Ukrasna flaša

Prethodnih dana sam ukrasila flašu, još jednu sam započela ali o njoj nekom drugom prilikom. Koristila sam ukrasni pesak i samo nekoliko školjkica, mada školjke obožavam i volim da ih koristim pa umem sa njima da preteram... I malo šljokica - koriste ih obično za nokte. Flaša je lakirana.
Moram i da se izvinim svima zbog kvaliteta fotografija, za sada ne mogu da računam na to da ću uskoro obradovati sebe nekim fotoaparatom. Nadam se da vam ne smeta :-)








Svima koji idu na odmor želim srećan put i lep provod!